)
Јагош Марковић, стални редитељ Народног позоришта у Београду, један од најистакнутијих српских позоришних редитеља, као и читавог региона, преминуо је 22. септембра у 57. години.
Марковић, аутентичан и даровит стваралац, који није подилазио диктатима трендова и који је својим јединственим рукописом стварао позоришна чуда набијена енергијом, маштом, духовитошћу и вишим поетским истинама, рођен је 1966. године у Подгорици.
Режију је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 1987. године, у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића.
У позоришту Атеље 212 оставио је неке од својих најбољих режија: „Породичне приче“, „Господа Глембајеви“, „Дом Бернарде Албе“, „Јесења Соната“…
У Народном позоришту у Београду, чији је стални члан постао 2008. године, режирао је најзначајније наслове светске и домаће класике – „Учене жене“, „Хасанагиницу“, „Госпођу министарку“, „Покондирену тикву“, „Др“, „Антигону“, „Ожалошћену породицу“, „Магбета“, „Урнебесну трагедију“, као и опере „Пепељуга“ и „Фигарова женидба“. У другим театрима у земљи и иностранству режирао је више од педесет представа. Међу најзначајније убрајају се: „Ромео и Јулија“, „Kате Kапуралица“, „Декамерон дан раније“ (Народно позориште Сомбор), „Лукреција илити Ждеро“ (Позориште на Теразијама), „Скуп“, „Богојављенска ноћ“, „Говорница“, „Сумњиво лице“, „Уображени болесник“, „Тако је ако вам се тако чини“, „Врат од стакла“, „Путујуће позориште Шопаловић“ (Југословенско драмско позориште), „Галеб“, „Филумена Мартурано“ и опера „Kармен“ (ХНK Ивана пл. Зајца), „Лукреција о бимо рекли Пожерух“ (Ријечке летње ноћи), „Учене жене“ (ХНK Сплит), „Чарапа од сто петљи“, „Блуз за Месију“, „Дивље месо“ (Београдско драмско позориште), „Зора на истоку“, „Наши синови“, „Свињски отац“ (Звездара театар ), „Хасанагиница“ (Центар за културу Тиват), „Тартиф“, „Хекуба“ (Црногорско народно позориште)…
У чувеном шведском Kраљевским позоришту „Драматен“, поводом јубилеја тог театра, режирао је 2008. године Стринбергову „Kраљицу Kристину”.
После распада Југославије, био је први српски редитељ који је радио на Дубровачким љетним играма („Ромео и Јулија“, 2014.)
Добитник је више од педесет струковних, фестивалских и државних награда међу којима су: Награда „Бојан Ступица“, Награда ослобођења Београда, Тринаестојулска награда , Награда „Мића Поповић“, Награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда града Београда, Награда града Подгорице, Стеријина награда, неколико награда „Златни ћуран“ , „Ардалион“…
Почивај у миру🤍
Јагош Марковић, стални редитељ Народног позоришта у Београду, један од најистакнутијих српских позоришних редитеља, као и читавог региона, преминуо је 22. септембра у 57. години.
Марковић, аутентичан и даровит стваралац, који није подилазио диктатима трендова и који је својим јединственим рукописом стварао позоришна чуда набијена енергијом, маштом, духовитошћу и вишим поетским истинама, рођен је 1966. године у Подгорици.
Режију је дипломирао на Факултету драмских уметности у Београду 1987. године, у класи проф. Борјане Продановић и Светозара Рапајића.
У позоришту Атеље 212 оставио је неке од својих најбољих режија: „Породичне приче“, „Господа Глембајеви“, „Дом Бернарде Албе“, „Јесења Соната“…
У Народном позоришту у Београду, чији је стални члан постао 2008. године, режирао је најзначајније наслове светске и домаће класике – „Учене жене“, „Хасанагиницу“, „Госпођу министарку“, „Покондирену тикву“, „Др“, „Антигону“, „Ожалошћену породицу“, „Магбета“, „Урнебесну трагедију“, као и опере „Пепељуга“ и „Фигарова женидба“. У другим театрима у земљи и иностранству режирао је више од педесет представа. Међу најзначајније убрајају се: „Ромео и Јулија“, „Kате Kапуралица“, „Декамерон дан раније“ (Народно позориште Сомбор), „Лукреција илити Ждеро“ (Позориште на Теразијама), „Скуп“, „Богојављенска ноћ“, „Говорница“, „Сумњиво лице“, „Уображени болесник“, „Тако је ако вам се тако чини“, „Врат од стакла“, „Путујуће позориште Шопаловић“ (Југословенско драмско позориште), „Галеб“, „Филумена Мартурано“ и опера „Kармен“ (ХНK Ивана пл. Зајца), „Лукреција о бимо рекли Пожерух“ (Ријечке летње ноћи), „Учене жене“ (ХНK Сплит), „Чарапа од сто петљи“, „Блуз за Месију“, „Дивље месо“ (Београдско драмско позориште), „Зора на истоку“, „Наши синови“, „Свињски отац“ (Звездара театар ), „Хасанагиница“ (Центар за културу Тиват), „Тартиф“, „Хекуба“ (Црногорско народно позориште)…
У чувеном шведском Kраљевским позоришту „Драматен“, поводом јубилеја тог театра, режирао је 2008. године Стринбергову „Kраљицу Kристину”.
После распада Југославије, био је први српски редитељ који је радио на Дубровачким љетним играма („Ромео и Јулија“, 2014.)
Добитник је више од педесет струковних, фестивалских и државних награда међу којима су: Награда „Бојан Ступица“, Награда ослобођења Београда, Тринаестојулска награда , Награда „Мића Поповић“, Награда за свекупан допринос стваралаштву Црне Горе, Награда града Београда, Награда града Подгорице, Стеријина награда, неколико награда „Златни ћуран“ , „Ардалион“…
Почивај у миру🤍